ISPOVEST DEVOJKE NARKOMANA: Od mene i moje porodice krao je novac i nakit da bi kupovao DROGU!

S pet godina sam počeo da kradem. Sa 11 da se kockam, a u sedmom razredu sam počeo da pijem. U četrnaestoj sam već koristio lakše, a s 18 i teže droge.

„Nikada nisam ni pomišljala da ću svog dečka, istovremeno najboljeg prijatelja, prijaviti policiji. Filip i ja smo bili par još iz srednje škole. On je bio društven, sportista, pažljiv i zgodan. Oboje smo poticali iz stabilnih, bliskih porodica i tokom godina smo se zavoleli. I porodice su nam se zbližile. Čak smo i odmore provodili zajedno.

Znala sam da puši marihuanu, ali mi nije smetalo, pošto to nije bio čest slučaj. Posle nekih pet godina veze, primetila sam da on sve više menja raspoloženje, da više ne izgleda isto, ali ne u smislu godina, već onog zdravog, svežeg utiska. Bila sam zabrinuta i sve češće sam mu postavljala pitanja o tome šta se dešava, da li ima nešto da mi kaže, ne sanjajući da će me odgovor, odnosno istina razbiti u najsitnije delove.

Ranije smo imali običaj da se budimo rano i odlazimo na trčanje. Odjednom, samo ustajanje iz kreveta je postalo problem. Dešavalo bi se da sedimo na kauču i razgovaramo o nečemu, a on bi se odjednom jednostavno isključio. Nekoliko puta se i uspavao, kao da upadne u komu. Počeo je da mi daje izgovore zbog čega ne želi da imamo seks: ,Jednostavno nisam raspoložen.’ Pomislila sam da smo možda upali u kolotečinu, ali na kraju smo došli u situaciju da je prolazilo tri, četiri, pet meseci tokom kojih se ništa nije dešavalo.

Ubrzo posle toga, primetila sam da novac počinje da mi nestaje iz novčanika. Takođe, nestao je i novac iz stana mojih roditelja. Na kraju je nestala velika količina mog nakita. Pričala sam sa roditeljima o tome, a oni su mi rekli da misle da je u pitanju Filip. Gledali smo ga svi zajedno kako se menja u sasvim drugačiju osobu i želeli su da i ja konačno shvatim da nešto i te kako nije u redu. To je bio trenutak kada sam rekla sebi, ,Kristina, otvori oči.’

A njegovo čudno ponašanje pretvaralo se u potpuno nepredviđeno. Umeo je da se ne javi na telefon po ceo dan iako to ranije nije bio slučaj. Malo-pomalo, shvatila sam o čemu se radi. Shvatila sam da se moj dečko drogira.

I one najzagonetnije stvari postale su jasne.

Kada sam optužila Filipa da me potkrada, sve mi je priznao. I da je uzimao heroin i mnogo toga još. Nije birao. Uzimanje jednom nedeljno pretvorilo se u dva puta pa u četiri, a onda u svakodnevnu konzumaciju. To je postala zavisnost koja ga je koštala normalnog života. Od mene i moje porodice ukrao je i novac i nakit. Ali nisam žalila za tim. Žalila sam za njim jer sam ga volela i u nekim trenucima planirala budućnost sa njim.

Rekao mi je da ne može da se zaustavi i da je kriza postala sve užasnija, kako je osećaj užitka bledeo. Rekao je da mu se čini da će umreti i da ga istovremeno nije briga šta će biti sa njim.

Pričali smo o svemu, dugo, kratko, mirno i žustro… Nije mi jasno zašto nije mogao da mi kaže ranije? Mogla sam da mu pomognem. Moji roditelji su prilično tradicionalni, tako da nismo ni spomenuli lečenje. Njihov stav bio je da je Filip lopov koji nas je pokrao. Posle njegovog priznanja moj otac mu je rekao: ,Da li želiš da pozovem policiju i da te ovde uhapse, ili ćeš krenuti sa mnom u policijsku stanicu?’ Filip se nije opirao. Stajala sam obuzeta šokom, i mislila Ovo je poslednji put da ga vidim. Bila sam slomljena, ali gotovo da sam priželjkivala da ode u zatvor jer sam se plašila da će umreti od prekomerne doze. Ispostavilo se da je Filip već bio optužen za krađe, da ima i presudu i da čeka odsluženje kazne. Filip je krao bicikle, upadao u apoteke i bežao sa lekovima, otimao tašne ženama na ulici… Nisam mogla da verujem. Na kraju je odslužio tri godine u zatvoru.

Otišla sam u zatvor da ga posetim, da vidim kako je i da dobijem odgovore. Bio je čist, čak mi je zahvalio što sam ga prijavila policiji. Činilo mi se kao da je ponovo postao osoba koju sam upoznala pre sedam godina kada smo počeli da se zabavljamo. Pitala sam se da li bih bila u stanju da mu dam još jednu šansu. Ali na kraju sam shvatila da bi me stalno pratio osećaj da nikada neću imati poverenja u njega. A sa takvom osobom se ne gradi život, a ni porodica.

Prošle su dve godine od tada i ljudi mi govore da izgledam potpuno drugačije, da mi oči ponovo sijaju. Filipova zavisnost od droge nije uticala samo na njega. Uništavala je i moj život.“

cosmopolitan
foto:pixabay