ODGOVOR NA VEČITO PITANJE: Zašto Srbi toliko vole da piju?

Sa godišnje popijenih 12,6 litara alkohola po čoveku, Srbija je među vodećim zemjama u Evropi po konzumiranju alkoholnih pića. Zašto Srbi toliko piju – genetika, tradicija ili jednostavno zato što u svakoj prlici nađemo razlog da “zalijemo”? Evo šta kažu stručnjaci.

Svakako da ekonomski, socijalni, politički i drugi društveni faktori dovode do toga da se alkohol još više zloupotrebljava, pa zato i ne čudi što smo među vodećim zemjama u Evropi po konzumiranju alkoholnih pića. Statistika čak pokazuje da prosečan Srbin godišnje popije 12,6 litara alkohola, ali to je ipak daleko manje nego što piju Rusi i Belorusi.

Nedavno je rađeno istraživanje u Rusiji koje je pokazalo da oni sada manje piju, ali da i dalje konzumiraju velike količine alkohola, pre svega votke. Tamošnji stručnjaci ruski alkoholni kapacitet objašnjavaju medicinskim razlozima, a sociolozi i istoričari pak tvrde da je to “ugostiteljska tradicija”.

Ni u Srbiji situacija nije ništa drugačija. Kod nas postoji velika društvena tolerancija na upotrebu alkohola, koja je kulturološki i običajno podržana. Pri tome alkohol je dostupan i relativno jeftin.

Sve više nas pije i to naročito mladi

Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje “Batut” broj onih koji konzumiraju alkohol u Srbiji iz dana u dan se povećava. Alkohol konzumira više od 70 odsto ispitanika. Stručnjaci upozoravaju da je u porastu štetno i problematično pijenje, a broj alkoholičara je konstantan i iznosi oko tri odsto. Ono što posebno zabrinjava jeste da je sve veći broj mlađih od 20 godina koji koriste alkohol.

Zašto Srbi piju

– Mi pijemo i kada smo radosni i u žalosti. Poznato je da mnogi tegobe i probleme najlakše rešavaju i odlažu uz alkohol. Imamo i to menadžersko pijenje, kada se masa poslova završavaju u kafani. Kod nas je i običaj popiti neko piće tokom radnog vremena, što takođe nije prihvatljivo. I zato se ne može reći da Srbi piju zbog genetike, već to zavisi od čoveka, njegovog karaktera, običaja, uticaj okoline – objašnjava dr Vesna Jovanović Čupić, rukovodilac dispanzera za alkoholizam u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti.

Ona kaže i da je tu i fenomen veoma ranog kontakta s alkoholom: što ranije čovek ima prvi dodir s pićem, veći je rizik da kasnije postane onaj ko ili zloupotrebljava alkohol ili postaje alkoholičar.

Pri tome, postoje mnoge zablude o alkoholu: da je lek, da stvara sigurnost i samopouzdanje, podstiče kvalitetnije seksualne odnose, razbija nesanicu, zagreva organizam…

– Postoje tri osnovna stuba kada je reč o uzrocima alkoholizma. Prvo, to je sam alkohol i njegova specifičnost da može da izazove zavisnost metaboličkog, fizičkog i psihičkog tipa. Drugi stub su čovek i njegove karakteristike, pre svega depresija, nesigurnost. Treći je sredina u kojoj se stiče navika. Zato je alkoholizam bolest zavisnosti, masovni socijalni problem – kaže dr Jovanović Čupić.

Ona objašnjava da poslednjih godina na lečenje dolaze sve mlađi ljudi, oni koji su izgubili sve, razvedeni, žive kod roditelja i od njihovih penzija. U najvećem broju slučajeva na lečenje dolaze pod prinudom, da li zbog otkaza, razvoda, ali i zbog lošeg telesnog stanja.

Prihvatljiva su dva pića za muškarce i jedno za žene

Pre nekoliko godina dr Ivica Mladenović iz Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje publikovao je “Vodič za odgovorno pijenje alkohola”.

Po njemu društveno prihvatljiv stil pijenja jesu dva standardna pića za muškarce i jedno piće za žene u jednoj prilici, uz minimalno dva dana u nedelji apstinencije. Stil pijenja koji nosi rizik po zdravlje jeste više od 14 standardnih pića nedeljno za muškarce, odnosno sedam za žene ili u jednoj prilici tri i više za muškarce, odnosno dva i više za žene – (standardno piće smatra se onim pićem koje u sebi sadrži 13 grama etanola, odnosno jedna flaša piva (330 ml), čaša vina (140 ml) ili čašica žestokog pića (40 ml))

Od momenta kada se popije alkoholno piće, dok alkohol pređe u krv, prođe između 30 i 60 minuta, a ta brzina zavisi od jačine pića, brzine pijenja, da li je uzet na prazan ili pun stomak. Dejstvo alkohola na organizam zavisi i od konstitucije, odnosno osobe čije telo sadrži više vode bolje podnose alkohol.

telegraf.rs
foto:Arhiva