MAKEDONSKA PLANINA KOKINO KAO STOUNHENDŽ: NASA je priznala, veruje se da je prokleta! (FOTO)(VIDEO)

Megalitska opservatorija Kokino blizu Kumanova, na severoistoku Makedonije, koju je NASA proglasila za jednu od četiri najstarije megalitske opservatorije u svetu, do sada je gotovo u detalje ispitana, ali i dalje u sebi krije jednu tajnu.

Meštani oklonih sela veruju da je Kokino prokleta planina i tvrde da će svi oni koji se predugo zadrže na njoj i koji se drznu da naruše lokalitet biti kažnjeni.

Neviđenu moć, ali i bes planine su pre pedesetak godina osetili žitelji kuća u podnožju sa desne strane Kokino. U narodu se još prepričava da je tada, nekoliko dana, sa planine po krovovima kuća padalo kamenje veličine pesnice. Kamenje je padalo kao iz neba, u naletima, a vlasnici kuća čiji su krovovi bili oštećeni od kamenja, u početku su mislili da se neki od lokalnih mangupa zavitlava sa njima, pa su slučaj prijavili tadašnjoj jugoslovenskoj policiji.

Prijava meštana je ozbiljno shvaćena, pa je policija postavila zasede u nadi da će pronaći i kazniti nasilnika. Međutim, svi napori policije i meštana nisu urodili plodom.

Upravo na navedenoj planini je 2001. godine otkrivena megalitska opservatorija, koja je četvrta po starosti na listi NASA. Po starosti i značaju ispred Kokino su još samo tri svetski poznate stare opservatorije – Abu Simbel u Egiptu, Stounhendž u Velikoj Britaniji i Ankor Vat u Kambodži.

Megalitska opservatorija je nazvana Kokino po Kokinom brdu u opštini Staro Nagoričane, 35 kilometara severoistočno od Kumanova. Ona se nalazi na 1013 metara nadmorske visine i prostire se na površini od oko 5.000 kvadratnih metara. Izgrađena oko 1800. godina pre naše ere, odnosno stara je više od 3.800 godina, i jedina je u Evropi. Nju je otkrio arheolog Jovica Stankovski, a da se radi o staroj opservatoriji, dokazao je astrofizičar iz Skoplja Đore Cenev nakon brojnih arheoastronomskih analiza i merenja.

I kad je, rešen da proveri svoju sumnju, 2001. godine stigao na Tatićev kamen, bilo mu je jasno da priroda nije mogla da iskleše takve kamene blokove i ploče. Potvrdu ovakvog zaključka pronašao je posle prvog udara krampom u kamenitu podlogu. Iz tek raskopanog kamenjara pojavilo se parče keramike, kao pouzdan znak da su tu nekada obitavali ljudi.

Ko bi i zašto živeo baš na toj kamenoj litici koja je mogla da bude sve samo ne ostatak neke građevine za stanovanje?

Priča o neobičnom nalazištu na Tatićevom kamenu stigla je i do fizičara i astronoma Đoreta Ceneva iz Skoplja. Zagrejan otkrićem Stankovskog, a potkovan znanjem, septembra 2002. godine, Cenev odlazi na Tatićev kamen i ostaje zatečen viđenim prizorom. Pretpostavka arheologa Stankovskog da je lokalitet ostatak primitivne opservatorije učinila mu se više nego logičnom.

– Kad sam kasnije dobijene rezultate uporedio sa onima do kojih su 1963. godine došli fizičar ser Norman Lokijer i astronom Džerald Hokins, istražujući Stounhendž, ostao sam zapanjen. Podaci merenja na Tatićevom kamenu su bili identični onima iz Stounhendža. Sunčeva deklinacija je iznosila tačno 23,9 stepeni. Upravo ta merenja su potvrdila da je reč o megalitskoj opservatoriji, pričao nam je Cenev.

Lokalitet ima tri pozicije za posmatranje nebeskih tela, od kojih su dve za sedenje, a jedna je stajaća. Sa tih pozicija, a pogotovo sa očuvane kamene fotelje, i danas se kao i pre toliko vekova, na osnovu izlazaka i zalaska Sunca i Meseca, lako može utvrditi početak godišnjih doba.

– To znači da su oni imali svoju organizovanu društvenu zajednicu i upravo zato se govori o tadašnjoj civilizaciji – objašnjava Cenev i dodaje da Kokino nije samo drevna opservatorija, već i veliko svetilište na kome su se obavljali obredi i rituali koji su označavali nastanak sveta i mitološkog spajanja neba i zemlje.

Izvor: Telegraf
Foto: YouTube Printscreen/Gangester