KOLIKI JE PROSEČAN SVETSKI IQ? U 20. veku je porastao za 30 odstvo, a evo koliko iznosi danas!

Zašto prosečan kvocijent inteligencije u poslednjih nekoliko godina na Zapadu raste sve sporije?

Ova pojava naziva se "Flinov efekat", po novozelandskom politologu Džejmsu Flinu koji je 1987. godine prvi primetio da prosečna inteligencija čovečanstva raste u skladu sa sve boljim uslovima života.

Flin je bio prvi koji je uočio da je prosečna inteligencija građana 14 država koje je proučavao stalno rasla od sredine 20. veka, i to po stopi koju nije bilo moguće zanemariti – oko tri odsto po deceniji. U pitanju su bile zemlje Severne Amerike i Evrope, a kad su naučnici počeli da prate rezultate Afrike i Azije, ispostavilo se da je trend prisutan i na tim kontinentima.

Takođe se pokazalo da su ljudi počeli da razmišljaju sve logičnije, da su tokom razmišljanja bili sve usmereniji ka cilju, i da su u svojim zaključcima postali sve prodorniji.

Samo u SAD su deca na testovima iz 1972. godine pokazala čak 10 odsto bolje rezultate nego 1932. Dalja istraživnja otkrila su da je inteligencija čovečanstva na globalnom nivou od 1909. do 2013. porasla za oko 30 posto, za šta bi inače bilo potrebno na hiljade godina prirodne evolucije.

Naučnici su zatim počeli da rade na otkrivanju uzroka ove pojave. Iznenadilo ih je to što se ispostavilo da na rast inteligencije ne utiču nasledne osobine, niti tehnološki razvoj.

Mereći razvoj inteligencije ljudi u poslednjih 20 godina, stručnjaci sa Univerziteta u Beču odabrali su 10 zemalja za posmatranje: Nemačku, Španiju, Francusku, Finsku, Veliku Britaniju, Australiju, SAD, Kinu, Keniju i Južnu Koreju.

Bili su iznenađeni kada su videli da je u tom periodu naviši prosečni rast kvocijenta inteligencije zabeležen u Keniji – čak oko 1.8 odsto godišnje, a najniži u Velikoj Britaniji – oko 0.1 odsto.

Prema poslednjim saznanjima, tehnološki razvoj zaista jeste doprineo tome, ali samo do određene granice. To se najbolje vidi na primeru Zapada, a Flin je pre nekoliko godina u jednom intervjuu objasnio da su uzrok ove pojave sve lošija koncentracija na podatke i probleme koji nas okružuju, i to zbog sve veće koncentracije informacija kojima nas zasipa okruženje.

Prema statistici, najvažniji uzrok munjevitog rasta inteligencije u 20. veku, bio je bolji obrazovni sistem, zatim bolja ishrana, i bolja zdravstvena zaštita. To se najjasnije ogledalo na razvoju generacija koje su deo detinjstva provele u Drugom svetskom ili bilo kojem drugom ratu, u kojem su društva u kojima su živela bila u velikoj meri razorena.

Naučnici su konačno primetili i treću stvar, a to je da širom sveta postoji mnogo mesta na kojima čovečanstvo može i mora značajno da napreduje, odnosno, da je dobar deo rasta IQ-a koji je još prisutan, posledica naglog razvoja zemalja koje je Zapad donedavno zvao "trećim svetom".

O tome svedoče statistike UNESCO-a u periodu od 2003. do 2006. godine o pismenosti stanovništva. Tako je procenat ljudi starijih od 64 godine koji su bili pismeni u to doba u Alžiru iznosio 16 odsto, dok je onih između 15 i 24 godine starosti bilo čak 92 odsto. U Egiptu se ovaj odnos kretao 27 naspram 85 odsto u korist novih generacija, u Siriji 28 naspram 97 odsto, a u Omanu 16 naspram 97 odsto.

Izvor:B92.net
Foto:Twitter/inteligencia999