HLADNO,MOKRO,JADNO I NEUTEŠNO: Otkriveni tajni telegrami sa Titanika koji su čuvali tajnu 105 godina!

Tek je 700 putnika uspelo da uđe u čamce za spasavanje, većina ih je poluprazna napuštala brod pa je skoro u svakome još bilo slobodnih mesta.

Titanik je potonuo pre 105 godina, ali detalji ove pomorske tragedije koja nikad do kraja nije razjašnjena, ne prestaju da intrigiraju ljude. Brod je potonuo u noći između 14. i 15. aprila 1912. godine, oko 740 kilometara od najbližeg kopna, a prvi brod koji je došao u pomoć stigao je sat i po nakon potonuća – dugo nakon što je i poslednja žrtva umrla u ledenoj vodi.

Naime, temperatura vode iznosila je 2,2 stepena Celzijusa, u kojoj čovek može da izdrži samo 15 minuta. Živote je izgubilo 1.517 ljudi, a najviše šanse za preživljavanje imali su putnici iz prve klase: spaseno je njih 63 posto.

Na Titaniku se nalazilo 20 čamaca za spasavanje koji su ukupno mogli da prime tek oko 1.100 putnika – polovinu onih koji su se te kobne noći nalazili na brodu – ali i to je bilo u skladu sa zakonskim propisima tog doba, pa se smatralo dovoljnim.

Uprkos tome, tek je 700 putnika uspelo da uđe u čamce za spasavanje, većina ih je poluprazna napuštala brod pa je skoro u svakome još bilo slobodnih mesta.

Ali, šta se dogodilo sa telima?

Istinu o tome skrivaju tajni telegrami, čiji su autori verovali kako nikad neće izaći u javnost.

U tim telegramima je jasno kako je kapetan jednog od spasilačkih brodova, Makej-Benet, želeo da izvuče tela iz mora. Ali, ubrzo je shvatio kako je njegov brod premali za 334 tela koliko su ih našli. Tada su doneli kontroverznu odluku – izbaciće leševe putnika iz najsiromašnije, treće klase, kako bi im ostalo dovoljno mesta za one iz prve i druge klase.

Naime, mišljenje posade je bilo kako oni imaju veća prava na dostojanstvenu sahranu. Od 334 pronađenih tela, iz broda ih je izbačeno čak više od sto, a ona nikad više nisu pronađena u bespućima Atlantskog okeana.

Istinu o tome šta se dogodilo skrivali su dugo poverljivi telegrami, koje su naknadno istoričari iskopali iz tajnih arhiva.

Sirotinja je ostala da pluta

U prvom telegramu kapetan je napisao "Apsolutno morate dovesti sva tela koja stanu na spasilački brod". No, sa broda Makej-Benet ubrzo je odgovoreno "Detaljno smo popisali sav novac i vrednu imovinu nađenu kod tela. Zar ne bi bilo bolje da se sva tela sahrane na moru, osim ako ne postoji posebna želja porodice da ih zadržimo"?

Nakon kraćeg dopisivanja dogovoreno je kako će se izbaciti tela žrtava siromašnijih putnika, dok će ostaci onih bogatijih biti vraćeni njihovim porodicama.

Užas pet dana kasnije

Kad se SS Bremen, brod koji je plovio iz Nemačke u Ameriku pet dana kasnije približio mestu tragedije, putnici koji su bili na njemu počeli su da vrište. Bremen se pridružio brodu Karpatia, a njihova misija je bila da sakupe ostatke tela koja su mogli da pronađu.

U daljini su mogli da vide bele mrlje, koje su zapravo bila smrznuta tela mrtvih koji su na sebi još uvek imali spasilačke prsluke. Danima nakon potonuća, celo se mesto pretvorilo u ogromnu vodenu grobnicu, sa gustom maglom, zvukom zapljuskivanja talasa, zaleđenim telima i sveštenikovim rečima koji ih je ispraćao.

– Videli smo ženu u spavaćici sa bebom čvrsto prislonjenom na njene grudi – ispričala je Johana Stunke, putnica Bremena.

– Bilo je tamo i telo žene koja je čvrsto grlila čupavog psa koji je izgledao kao bernardinac. Neki su bili odeveni za ples i večeru, neki u spavaćicama i pidžamama. Jedna žena je imala pojas za spašavanje i dvoje dece u rukama – rekla je ona.

Posada je sve zajedno opisala kao "hladno, mokro, jadno i neutešno". Do kraja aprila, kombinacija soli i sunca počela je da uništava pojaseve za spasavanje i tela su počela da nestaju u dubinama okeana.

U junu iste godine ipak su pronađena dva tela kako plutaju okeanom. Bila su to tela brodskog konobara i kuhinjskog radnika.

Telegraf.rs
Foto: Arhiva