KAKAV JE ŽIVOT PORODICA SVIH ŽRTAVA SUKOBA U BOSNI I HERCEGOVINI? Šta se zaista dogodilo u Srebrenici i da li postoje dvostruki aršini? (VIDEO)

Današnje izdanje emisije "Posle ručka", ostaće upamćeno zbog vrlo značajne teme koja je već decenijama predmet spora na prostoru bivše Jugoslavije.

Juli je mesec kada se obeležava godišnjica od zločina u Srebrenici! Šta se zaista dogodilo u Srebrenici i ko su žrtve sukoba u Bosni i Hercegovini bile su teme na koje su naši gosti pokušali da daju odgovor.

Voditeljka Jovana Grgurević ugostila je Dragoslava BokanaBožicu ŽivkovićDragana Vujičića Božidara Delića.

Predsednik Instituta za nacionalnu strategiju Dragoslav Bokan uvek je rado viđen gost u emisijama sa ovako ozbiljnom tematikom. I ovoga puta, on je svojim stavovima zaintrigirao gledaoce i na zanimljiv način analizirao sve što se dogodilo u ratu.

- Broj agresivnih antisrpskih komentara ubeljivo nadrasta srpske komentare na ovu temu. Oni kreću iz perspektive koja je rađena u šiptarskoj ili hrvatskoj produkciji a ne shvataju da upadaju u naš prostor. Kada ljudi čitaju te komentare nije im svejedno kada čitaju komentare u kojima se Srbi nazivaju najpogrdnijim imenima. Oni znaju da ovakvi razgovori potkopavaju ono u šta su oni uložili ogroman trud, a Međunarodna zajednica veliki novac, gradeći neke crne mitove o nama. Ovo je bitka za pravu istinu u trenucima kada smo mi već osuđeni, kao kada je utakmica pratkično rešena i onda Saša Đorđević ubaci trojku i mi pobedimo - izjavio je Dragoslav Bokan.

Gošća emisije bila je i Božica Živković Rajlić, predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske i pre svega neko ko je iz prve ruke video šta se zaista dogodilo u području najvećih sukoba.

- Ja nisam ni bila u Srebrenici nego u Srebreniku. Moja stradanja počela su na potezu između Tuzle i Gradarca, opština Srebrenik, gde sam osam godina radila kao nastavnik istorije. Bila sam zatvorena sa još dva prosvetna radnika Žarko i Rajko Raičević. To što se nama dešavalo u toj kući gde smo bili u zatvoreni se ne može meriti. Moj suprug je takođe učesnik rata 1991. godine i deo sam te boračke kategorije kao supruga boraca vojske Republike Srpske. Moj muž za mene predstavlja najveću podršku jer me je takvu povređenu prihvatio i pomogao mi da se oporavim. Izašla sam sa 40 kilograma, razbijene vilice, bez zuba u podlivima i puna strahova. Uvek mi bude teško na Petrovdan jer se setim tih događaja. Dok sam bila zatočena redom su me tukli tadašnji komandanti. Zarobljena sam u srpskom selu, na srpskoj teritoriji. Da ne bude zabune, ja sam posle ubistva vojske u Tuzli 15. maja, kada su počeli progoni bila pod ozbiljnim pritiskom. Događaji su se brzo odvijali, završavali smo školsku godinu, popunjavali dnevnike, nismo mogli kući da se vratimo jer nisu radile linije autobusa, telefoni. Više od 10 dana oni su mene prvo prepadali i donela sam odluku da napustim stan i odem u Jasenicu. Nisam mogla proći do tog sela sama i tu me je proveo moj komšija koji je bio hodža u selu. Videla sam uniformisana lica na svakih 30, 40 metara. Nisam mogla stići do Banjaluke gde sam imala porodicu zbog koridora. Dvanaest dana nakon uspešne akcije vojske Republike Srpske na pomenutom koridoru, Muslimani su zauzeli to srpsko selo u kome sam se nalazila. To je bilo u noći između 16. i 17. juna 1992. godine. Mora da se zna da je u tom ratu uvek prvo bio napad na Srbe i jako je bitno bitno da se zna ko je taj rat tražio i zbog čega - rekla je Božica Živković Rajlić.

Penzionisani general Vojske Srbije Božidar Delić prisetio se događaja iz rata i podelio sa gledaocima šokantne detalje vezane za silovanja na prostoru Kosova i Metohije.

- Kada sam bio u Hagu govorilo se o masovnim silovanjima na prostoru Kosova i Metohije, a s obzirom da sam ja branio jedan znatan deo te teritorije mogu da kažem da to nije tačno. U periodu 1999. godine kroz moju zonu je izašlo između 700 i 800 hiljada ljudi, Šiptara, žena... Samo dva slučaja silovanja su bila registrovana i počinioci su pronađeni. Jedan je bio iz moje jedinice i mi smo za mesec dana pronašli počinioca po nadimku i poslali ga na vojni sud. Drugi slučaj bila je jedna druga jedinica, ali pošto je to moja zona odgovornosti vojnici su uhapšeni i saslušani, a žene su odvedene na pregled. Ja za dva silovanja u mojoj zoni imam 16 dokumenata a govorimo o broju između 700 i 800 hiljada civila. Kada je u Hagu govoreno o tome ja sam rekao „voleo bih da mi pokažete Nato vojsku bilo koje države koja je toliko radila da otkrije počinioce za silovanja na njihovim teritorijama“, oni su prešli na drugu temu. Takođe posedujem dokumentaciju za srpske žene koje su silovane na mojoj teritoriji. U jednom danu i jednu i drugu ženu civila u jednom slučaju silovalo je 50 Šiptara.  Želeo sam da jedna od njih dve ode u Hag da svedoči i uspeo sam da je dovedem u Beograd na razgovor u moju kancelariju. Morao sam da budem pažljiv jer se radilo o osobi koja je prošla teške muke. Mučenja su trajala od ranih jutarnjih sati do kasnih popodnevnih časova. Ona je nažalost odbila da ide da svedoči jer je izgradila određeni oklop kao odbrambeni mehanizam da bi mogla da nastavi svoj život - zaključio je Božidar Delić.

Novinar Dragan Vujičić nadovezao se na temu silovanja i izneo neke šokantne činjenice o ovim zločinima.

- Priča silovanja je počela 1992. godine i dotaći ćemo se Srebrenice jer se za nju vezuju dve stvari. Vezuje ih jedan čovek po imenu Tadeuž Bazovjecki i još jedna stvar. Ako se setite silovanja u Bosni i Hercegovini, ta priča je počela oktobra 1992. godine posle jednog neodržanog sastanka u Ženevi kada je sa srpske strane otišao vladika Nikolaj, kardinal Vinko Puljić, a trebao je doći i hodža Selimovski poglavar verske zajednice. Puljić je preneo našem vladiki kako je od Selimovskog čuo kako su Srbi pobili 100.000 Muslimana, silovali 30.000 žena i srušili 200 građevina. Kada se vladika vratio u Beograd on je na jednoj konferenciji nesmotreno rekao kako je to čuo. U tom trenutku jedna katolička novinska agencija iz Frajburga prenosi vest kako Nikolaj priznaje zločin. Uključuju se mediji, počinje opšta histerija to je bilo u oktobru 1992. godine. Palicu preuzima Tadeuž Bazovjecki koji je brinuo o ljudskim pravima za Ujedinjene nacije, intimni prijatelj tadašnjeg pape Jovana, bio je urednik katoličkog lista u Poljskoj. Dolazi komisija, Bazovjecki dolazi u Bosnu, on utvrđuje brojku od 12.000 silovanja. Posle toga dolazi jedna Britanka Burton, oni su utvrdili na osnovu ekstrapolacije po principu jedna od 100 prijavi silovanje i oni to pomnože i onda utvrde novih 20.000 silovanja i od tog oktobra do maja naredne godine kreće histerija gde se praktično dolazi do brojke od 300.000 silovanih Muslimanki kao da je cela srpska vojska tokom rata samo držala skinute pantalone. U maju 1993. godine posao preuzima Šerif Basiulji, otac Haškog tribunala i profesor islamskog prava, kao i gospođica Mekormik iz instituta u Čikagu i oni 1994. godine izlaze sa podacima istrage u kojoj je učestvovalo 38 zemalja sa 1100 navodnih slučajeva silovanja. U izveštaju ubacuju i izveštaj od Burtonove, za koji je u međuvremenu francuska ministarka zdravlja rekla da je glupost, kao i Bazovjeckog i na kraju se od brojke od 300.000 slučajeva dolazi do 800 slučajeva. Sa tim dokumentom su otišli u Hag. Najinteresantnije je što je ta ekspertiza toliko nepoštena prema Srbima gde na 76 strana piše da je najviše stradalo Muslimanki preko 50%, zatim žene koje odjednom nemaju nacionalnost na drugom mestu, na trećem mestu Srpkinje i na četvrtom Hrvatice. Inače, univerzitet gde je napravljena ekspertiza je katolički, a maskota je kaluđer sa đavolskim očima - prokomentarisao je Dragan Vujičić.

 

 

 

Happytv.tv
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Ponedeljak
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
11:30  Parovi - Jutarnja kafica
11:55  Vesti
12:05  Parovi - Jutarnja kafica
12:55  Vesti
13:05  Parovi - Jutarnja kafica
13:55  Vesti
14:05  Serija: Kazna
15:15  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Serija: Kazna
19:00  Upoznajte Parove
19:55  Bingo
20:30  Upoznajte Parove
21:00  Ćirilica 
23:20  Parovi - Noćobdije
04:30  Rano jutro